1775. Почетак америчке револуције. Колоније траже да
се одвоје од Енглеске. Иако је наведено мноштво разлога за револуцију, један се
издваја, проглас енглеског краља Џорџа III о ништавности независне и безкаматне
валуте која се производила и користила у колонијама. Присиљене да позајмљују
новац од централне банке Енглеске, уз камату, колоније су се аутоматски нашле у
дуговима. 1783.године Америка је добила независност од Енглеске. Међутим, борба
против концепта централне банке тек је започета...
Шта је у ствари
централна банка ? Централна банка је установа која производи монету једне
нације. Централна банка се не бави само снабдевањем новцем владиних економија,
она им тај новац позајмљује уз камате, а онда кроз повећање и смањење новца у
оптицају регулише вредност валуте на тржишту. А обзиром да централна банка има
монопол на производњу валуте државе и да је уз сваку позајмљену суму за њу
закачен и одговарајући дуг у виду камате, одакле онда долази новац којим се
плаћа тај дуг ? Може да дође једино из те исте Централне банке, што значи да
она мора стално да повећава своје новчане залихе како би привремено покрила
створени заостали дуг. Наравно, свеж новац се позајмљује уз камате и ствара још
већи дуг...Крајњи исход овог система је, неумитно, дужничко ропство јер је
немогуће да једна влада, а самим тим и друштво у целини икада изађу из овог
само-стварајућег дуга. До почетка 20.века САД су имплементирале и укинуле
неколико централно-банкарских система којима су управљали интереси...
Доминантне породице банкарског света тог времена биле су Рокфелери, Морганови,
Варбурзи, Ротшилди.
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Непосредни повод за Први светски рат био је Сарајевски атентат. Међутим, узроци су били много дубљи.
Рата би било и без овог атентата.
Крајем XIX и почетком XX века постојала су два велика војно-политичка
савеза – Централне силе и Антанта. Централне силе – Аустроугарска и, пре свега, Немачка – су тежиле новој подели света (пре свега колонија) због чега су дошле у
конфликт са старим колонијалним силама, нарочито са Енглеском и Француском.
Временом, односи између блокова су се заоштрили што је довело до тзв. политике
Хладног рата, а то је значило сталну трку у наоружавању, честе кризе и спорове
међу супротстављеним блоковима, избијање бројних локалних ратова, шпијунске
афере, итд.
Опште је прихваћено да је атентат на
аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву био само
непосредан повод за Први светски рат, док су стварни узроци много дубљи, од
којих су централни пориви и интереси различитих националистичких елемената.
1914.
године, Америчка
јавност није желела да има ишта са тим ратом. Као резултат тога, председник
Вудру Вилсон јавно проглашава неутралност. Међутим, иза затворених врата,
америчке власти су тајно тражиле било какав изговор да уђу у рат. Зашто? Разлог
за улазак у рат износи Вилијем Џенингс, амерички државни секретар : ,,У
банкарству постоји дубоко интересовање
за Светски рат због могућности да се дође до огромних профитаˮ. Важно је
разумети да је за међународно банкарство рат најисплативија инвестиција.
Главни саветник и ментор Вудру Вилсона био је пуковник
Едвард Хаус, човек са веома блиским везама у међународном банкарству који је
желео да се уђе у рат.
Забележен је разговор између пуковника Хауса и сер Едварда Греја, енглеског
секретара иностраних послова. Греј је питао : Како би реаговали Американци
уколико би се десило да Немци потопе амерички путнички брод ? Хаус је одговорио
: Верујем да би Америку преплавио талас гнева, а то би само по себи било
довољно да нас уведе у рат.
И тако је 7.маја 1915. године, практично на
предлог сер Едварда Греја, у воде контролисане од стране Немачке, упућен брод
Луситанија. Као што се очекивало, Немци су торпедовали брод. Погинуло је око
1200 путника и чланова посаде. Такође очекивано, догађај изазива талас гнева
код јавног мњења и Америка улази у рат. Први светски рат коштао је Америку 323
000 живота. Џ.Д. Рокфелеру је донео зараду од 200 милиона долара, што је око
1,9 милијарди по данашњим вредностима. Америка је за потребе рата потрошила око
30 милијарди долара, позајмљених од Банке федералних резерви...
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Петак,
1.септембар 1939.године, пола пет ујутру. Борбени авиони Немачке нападају
пољски град Виелун, без званичне објаве рата. Нико у Виелуну није очекивао
напад. То је градић без икаквог стратешког значаја, без војске...
>>Пољска
је вечерас први пут напала нашу територију и њихова регуларна војска је
отворила ватру. На бомбе ћемо одговорити бомбама<< (Адолф Хитлер)
У
ствари, повод за рат је био лажни напад. Припадници СС јединица, преобучени у
пољске униформе, симулирали су напад у близини немачког места Глајвиц, по
сценарију великог мага пропаганде Јозефа Гебелса.
7.
децембра 1941. године Јапан
напада америчку флоту у Перл Харбору што је био повод америчког уласка у рат.
Председник Френклин Д. Рузвелт је прогласио напад даном који ће се памтити по
нечашћу. И заиста је било тако. Не због наводно изненадног напада на луку, већ
због тога што је америчка влада најмање месец дана пре напада имала податке шта
предстоји али ништа нису предузели јер се тражио повод за улазак у рат...
Рузвелт,
потомак фамилије њујоршких банкара још од 18.века, човек чији је ујак Фредерик
био у првобитном управном одбору Федералних резерви, био је веома наклоњен
интересу међународног банкарства, а интерес је био да се уђе у рат.
У месецима
који су предходили нападу на Перл Харбор Рузвелт је учинио све што је могао да
испровоцира напад Јапана.
Стопирао је сав увоз нафтне индустрије из Јапана, замрзнуо је сву Јапанску
имовину у Америци, јавно је делио зајмове Кини и војно помагао Британце, обе
земље непријатеље Јапана...Пре напада на Перл Харбор 83% америчке јавности било
је против уласка у рат. Након напада пријавило се милион људи који су желели
добровљно у рат...
Ни једна
земља на свету у то време није имала све ресурсе потребне за рат, увек је нешто
морало да се увози. Интересантно да је Немачка увозила средства из
Америке. Апсурдно ? Ма не, то је само бизнис. Америчка фирма
>>И.Г.Фарбен<<, производила је 84% немачког експлозива као и чувени
отров Циклон Б. Један од партнера >>И.Г.Фарбен<<, чије се помињање
избегава, је Рокфелеров >>Стандард Оил<<, фирма која је патентирала
специјални додатак за авио гориво. Само за потребе бомбардовања Лондона,
Немачка је купила овог адитива у вредности од 20 милиона долара. Још једна
Америчка фирма дала је значајан допринос ратним напорима Немачке.
>>Јунион Бенкинг<< из Њу Јорка, не само да је кредитирала Немачку
него је и коришћена за прање нацистичког новца... Погодите ко је био
потпредседник ове банке. Прескот Буш. Отац Џорџа Буша...деда Џорџа Буша млађег,
америчких председника, али више о њима у неком следећем чланку...
А зашто је
баш 1.септембар 1939.године проглашен за почетак рата ?
Италија и Јапан су током Другог светског рата били
чланови коалиције хитлеровске Немачке. Оставимо по страни нацистичку окупацију
Рајнске области 7. марта 1936.
године. Она је прошла без крвопролића. Овом догађају је
претходио скандал који су Хитлеру приредили генерали његовог Генералштаба. Суштина
њихових претензија била је: Оружане снаге Немачке нису биле спремне за тотални
рат, о којем се у то време писало чак и у школским уџбеницима. Трупама, које су
ступиле у Рајнску област, било је зато наређено: ако се појави француска војска
- борбу не прихватати и моментално одступити на своју територију. Хитлер је,
међутим, био уверен да Француска неће реаговати.
Да је влада Саро-Фланден пружила отпор, то не би значило
само политички слом Хитлера и нацизма. Могуће је да би се и свет развијао по
другачијем стратегијском сценарију.Није ли покушај Француске да сакрије своју
криминалну политичку импотенцију један од разлога светског фалсификата „01. 09.
39“?
Трећег октобра 1935. године у 5 сати ујутро, без објаве рата, италијанска армија је ушла у
Етиопију. Са територије својих колонија Еритреје и Сомалије.
Окупација
Етиопије од стране Мусолинијевог режима спроведена је уз директну подршку
Француске - италијански фашисти су користили француске мостобране и
комуникације у Африци - као што су користили и британске и америчке: обе државе
су биле против забране употребе Суецког канала италијанској војсци и одбиле су
да продају савремено оружје Етиопији.
Резултат
рата: више од пола милиона мртвих војника и цивила Етиопије, у то време једине
независне земље у Африци. С обзиром на тадашњи број становника у тој земљи - то
подсећа на геноцид.
Мотив
претварања ове очигледно крваве епизоде Другог светског рата у безопасан
локални сукоб сигурно је у одговорности и попустљивости водећих „демократских“
земаља.
Упркос
одсуству дипломатских односа
са Етиопијом, Совјетски Савез
је у Лиги Народа
захтевао увођење ембарга
на испоруку нафтних
деривата Италији, али је
овај захтев одбијен. Прво
је „суверенитет Италије над Етиопијом“ признала Немачка, а 1938. године -
годину дана пре званичног почетка Другог светског рата - Велика Британија и
Француска.
Важно
је напоменути да се у том моменту Италија повукла из Лиге Народа и овај
инструмент међународне безбедности де-факто је престао да функционише.
Шта
се десило 8. јула 1937.?
Тог
дана сукобом на мосту Марко Поло почео је деветогодишњи крвави Јапанско-кинески
рат, који се претворио у окупацију од стране Квантунске војске огромне кинеске
територије са безбројним жртавама.
Несхватљивом
методиком Британци су израчунали и признали смрт 10 милиона Кинеза у овом рату.
Кинески
званични извори оперишу са 37 милиона.
Независни
извори, баратају са цифром од 45 милиона мртвих.
А и то се своди на локални рат, само зато што се не уклапа у званични датум
1. септембар 1939.
Тим
пре што на површини леже мотиви историјске обмане „демократских“ земаља.
Прво: они стварно не желе да признају водећу улогу СССР-а у поразу
милитаристичког Јапана а желе да оправдају то што су, кршећи споразум са Јалте,
сепаратном предајом Јапана америчким трупама, у ствари, починили крађу победе
од земље која је ту победу извојевала. Јер, у том случају не би морали да
причамо о територијалним претензијама Јапана према Кини и Русији, већ би се
питали шта се десило са савезницима договореном совјетском окупационом зоном
Јапана.
Друго: гурнути комунистичку Кину на светску политичку маргину. Не укључивање Кине
у клуб дражва победница у Другом светском рату индиректно се оправдава кршењем
споразума са Јалте о пријему Кине у Савет безбедности УН.
У
ствари, до политичког (не треба мешати са економским!) статуса велесиле, Кини
сада недостаје управо незванично чланство у заједници земаља-победница
ВИЈЕТНАМСКИ РАТ
САД су службено објавиле
рат Вијетнаму 1964.године, до чега је довео инцидент у ком су два америчка
разарача нападнута од стране северновијетнамских торпедних чамаца у Тонкинском
заливу. Инцидент
је остао упамћен као Тонкин. Догађај је био идеалан изговор за размештај америчких
трупа и пуно ратно стање. Али постојао
је један проблем. Напад вијетнамских торпедних чамаца се никада није догодио. Догађај
је био потпуно исцениран да би послужио као
изговор за улазак у рат. Тадашњи министар одбране Роберт Мекнамара је годинама
касније изјавио да је инцидент у заливу Тонкин била фарса, исто је изјавило и
мноштво других учесника догађаја као и официра укључених у дешавања. Чим се
ушло у рат, председник Линдон Џонсон укида сва трговинска ограничења са
совјетским блоком знајући да су Совјети обезбеђивали око 80%
северновијетнамских ратних потреба. Сходно томе, Рокфелери финансирају изградњу
фабрика у Совјетском савезу које се користе за производњу ратног материјала
намењеног Северном Вијетнаму... Финансирање обе зараћене стране је само једна
страна медаље. Требало је те сукобе контролисати. Како ? 1985.године постала су јавно доступна Вијетнамска
правила службе. Правилник је садржавао све оно што је америчким трупама било и
није било дозвољено у рату. Између осталог: Северновијетнамски системи ПВО се
не смеју бомбардовати уколико немају оперативни значај; непријатељ који пређе
границу Лаоса или Камбоџе не сме се прогонити; кључни стратегијски циљеви се не смеју нападати
уколико то
није иницирано од стране високих војних представника...Није било довољно
наметање оваквих правила, већ је Северни Вијетнам обавештен о њима ?! Зашто ?
Зато што вијетнамски рат није требало добити или изгубити, требало га је
одржавати, као рентабилну инвестицију...
Нема коментара:
Постави коментар